Da li ste proteklih godina doživeli neizdrživo vrele letnje noći, kupali u neobično toplom Jadranu ili na primer nosili majice kratkih rukava u sred oktobra kada im vreme nije?
Da li vam se desilo da vam povrće u bašti propadne u nedostatku kiše? Ili da vam komarci skaču po živcima – čak i više nego inače?
Ako je vaš odgovor na bilo koje od navedenih pitanja „da”, vrlo verovatno ste na svojoj koži osetili klimatske promene izazvane sagorevanjem fosilnih goriva.
Sa porastom temperature i vremenskih ekstrema, širom sveta raste izloženost i svest o ovom problemu. Bez obzira na to što klimatsku akciju treba da predvode vlade i vodeći zagađivači, i pojedinci mogu da igraju bitnu ulogu u prevazilaženju izazova.
Ipak, pitanje je da li su na to spremni.
Skoro četvrtina (22%) učesnika jedne ankete navela je da nema poente da menjaju svoje ponašanje zato što to neće napraviti razliku u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, projekat Drawdown nudi optimističniju sliku našeg doprinosa klimatskoj akciji.
Kako bi čovečanstvo održalo globalno zagrevanje na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom, štetne emisije moraju biti smanjene – a 25-30% potencijala za neophodno smanjenje počiva na pojedincima i domaćinstvima. To je mnogo više nego što mnogi misle.
Mi pripadamo širem ekonomskom sistemu koji se trenutno umnogome temelji na prljavim energenatima – od hrane koju kupujemo preko energije koju koristimo do zgrada u kojima živimo.
Samim tim, naši izbori kao kupaca, potrošača struje, stanara i glasača šalju signal donosiocima političkih i kompanijskih odluka. A uljuljkivanje u „statusu kvo” i transformacija navika šalju dijametralno suprotne poruke.
Nalazi autora studije idu i dalje od proračuna mogućih ušteda štetnih emisija. Oni za stanovnike razvijenih zemalja nude listu 20 najefikasnijih klimatskih akcija, podeljenu na četiri sektora: hrana, energija, prevoz i otpad. Kada bi bogatije nacije usvojile njihove konkretne savete, to bi značilo da bismo oslobodili znatno manje gasova koji zagrevaju planetu, i to i do jedne četvrtine manje, od 100% potrebnih za zaustavljanje porasta temperature na 1,5 °C.
Najveće uštede gasova sa efektom staklene bašte donose promene na polju ishrane
Preko 205 Gt (milijardi tona) ekvivalenta ugljen-dioksida mogli bismo da uštedimo u periodu od trideset godina samo ukoliko bi stanovništvo razvijenih zemalja transformisalo svoju ishranu, i to na dva načina: najpre manjim bacanjem hrane, a onda i odlučnijim zaokretom ka proizvodima biljnog porekla, pokazuje projekat Drawdown.
Na Zemlji na kojoj bogatije nacije proizvode manje otpada od hrane i manje jedu meso, ostvarilo bi se smanjenje tridesetogodišnjih štetnih emisija neophodnih za zauzdavanje porasta temperature na 1,5 °C od 12,4%, proračunali su eksperti.
Koristi idu i dalje od borbe protiv klimatskih promena.
Smanjenjem količina hrane koju bacamo – a koje u Srbiji, primera radi, iznose 83 kilograma u godini – smanjuje se potreba za krčenjem šuma zarad uzgajanja useva i stoke čiji bi proizvodi završili na deponijama, gde bi, raspadajući se, emitovali ozloglašeni metan.
Sa druge strane, ako u svoj jelovnik uvrstimo više voća, povrća i žitarica, indirektno šaljemo poruku samom tržištu da kao potrošači želimo hranu koja manje narušava klimu i životnu sredinu u odnosu na proizvodnju mesnih i mlečnih namirnica.
Ali rezovi u štetnim emisijama po glavi stanovnika – a onda i generalno – nastaju i kroz brojne druge promene životnog stila ljudi, pretežno na polju energetike.
Uprkos tome što dekarbonizacija elektromreže hvata zalet, na globalnom nivou se i dalje preko 60% struje dobija iz fosilnih goriva.
A sada zamislite svet dobro izolovanih domova, opremljenih fotovoltaicima i osvetljenih LED sijalicama u kojima se aktivno štedi energija.
Kako navode iz projekta Drawdown, naša planeta bila bi rasterećenija za 8,6% gasova sa efektom staklene bašte uz sledeće korake pojedinaca i domaćinstava u razvijenim zemljama: postavljanje malih solarnih elektrana, bolja izolacija kuća i domova, upotreba LED rasvete, zagrevanje vode pomoću sunca, instalacija toplotnih pumpi…
Iako je kod nas javni prevoz u povremenom (ili čak konstantnom) rasulu, bogate nacije se u kretanju od tačke A do tačke B suočavaju sa manje izazova. Kada bi njihovo stanovništvo privatne automobile u većoj meri zamenilo autobusima, vozovima i tramvajima, postigle bi se uštede ekvivalenta ugljen-dioksida koje bi išle i do 15,4 Gt za trideset godina.
U sektoru saobraćaja smanjenje štetnih emisija postiže se i kroz deljenje vožnje i prelazak na četvorotočkaše sa električnim i hibridnim pogonom, kao i kroz online prisustvo na udaljenim sastancima i događajima ili vožnju e-bicikala.
Zbirno, tako bi se u razvijenim zemaljama ispustilo 47 Gt gasova sa efektom staklene bašte manje, što je ekvivalentno 2,8% smanjenja za održavanje ambicioznijeg cilja Pariskog sporazuma u životu.
Još 1,3% ušteda štetnih emisija postiglo bi se kroz upravljanje otpadom što podrazumeva reciklažu, manje oslanjanje na plastiku, kompostiranje i korišćenje recikliranog papira.
I tako zbirno dolazimo do te – jedne četvrtine smanjenja koje nam treba kako bismo srednju globalnu temperaturu održali u naučno poželjnim okvirima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ipak, glavni teret klimatske akcije ne treba da snosimo mi kao pojedinci
Naposletku, borba protiv klimatskih promena je zadatak za vlade i vodeće zagađivače. Najveća odgovornost leži na njima, a ne na nama ili na stanovnicima razvijenih zemalja.
Svetski lideri su ti koji, pre svega, treba da nam obezbede da koristimo zeleniju energiju, kao i da naša potrošnja bude održivija. Oni se uskoro sastaju u Dubaiju na 28. Konferenciji klimatskih nacija o klimatskim promenama, a mi ćemo pomno pratiti njihove dogovore i odlučnost na putu ka neto nultim emisijama.
U međuvremenu, dobro je znati da se stvari koje kao pojedinci možemo da uradimo pozitivno odražavaju na celokupnu sliku klimatske akcije.
Uostalom, ne deluje previše zahtevno bolje isplanirati svoje obroke i bacati manje hrane ili povremeno zameniti jela na bazi mesa vegetarijanskim opcijama. U skladu sa svojim kapacitetima, možemo promeniti pojedine ustaljene navike i međusobno se inspirisati.
Ma koliko nekada izgledalo da naša moć ima ograničen doseg, treba imati u vidu da nas je trenutno na planeti 8,1 milijardi i da je aktivnost pojedinca zapravo deo šireg plana u kojem svi možemo da učestvujemo.
