Život mališana koji idu u vrtić deluje kao začarani krug – pogotovo zimi. Često se razbole, ostaju kod kuće, a ubrzo nakon što ozdrave i vrate se nazad među decu, priča se ponavlja.
A lek za jačanje njihovog imuniteta potencijalno se krije u igri među zelenilom, otkriva eksperiment sproveden u finskim centrima za dnevni boravak.
„Ovo podržava pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunom sistemu kao što su autoimune bolesti i alergije”, naglasio je istraživač Aki Sinkonen sa Instituta za prirodne resurse u Finskoj, jedan od autora studije, objavljene 2020. godine.
U prirodi se izlažemo širokom spektru mikroba što aktivira različite delove našeg odbrambenog sistema. S tim na umu, nekoliko finskih obdaništa posadilo je travnjak i nisko rastinje poput žbunja borovnica, i zaposleni su dozvolili deci da brinu o usevima u saksijama.
Rezultat je bio raznovrsniji sadržaj mikroba u organizmu mališana – a samim tim i jači imunitet.
Ali i dalje od toga: uočena promena odvijala se veoma brzo, za svega dvadeset osam dana, i po efikasnosti mogla bi da parira čestim posetama prirodi.
Dodir sa zelenilom pet puta nedeljno u trajanju od mesec dana povećao je raznovrsnost mikroba na koži mališana. Došlo je i do poboljšanja krvne slike, navodi se u saopštenju.
„Takođe smo otkrili da je crevna flora dece izložene zelenilu slična crevnoj flori dece koja svakodnevno posećuju šumu”, izjavila je Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju.
U sklopu ovog istraživanja, naučnici su tokom perioda od jednog meseca pratili ukupno 75 devojčica i dečaka između tri i pet godina starosti u deset centara za dnevni boravak u gradovima Lahti i Tampere.
Nasuprot drugim mališanima koji su su se igrali u standardnim vrtićkim popločanim dvorištima, u krvi dece koja su pohađala ozelenjene centre za dnevni boravak primećeno je povećanje T-ćelija, odnosno tipa belih krvnih zrnaca koji je ključni deo imunog sistema, kao i drugih indikatora dobrog imuniteta.
Prema mišljenju Juhoa Rajaniemija, njihovi zaključci pokazuju da ugodno životno okruženje, koje poboljšava blagostanje, ne iziskuje visoke troškove.
„U gradovima apsolutno treba da se planira što više funkcionalnih zelenih prostora”, apelovao je on.
Kako bismo zaštitili razvoj imunog sistema, zelenilo bi trebalo da bude zastupljeno i u svakodnevici mališana, čak i izvan centara za dnevni boravak, smatraju istraživači.
„Bilo bi najbolje da se deca igraju u barama i da svi kopaju organsko zemljište”, naveo je Aki Sinkonen.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U međuvremenu, finski naučnici utvrdili su da ni odrasli nisu lišeni pozitivnog uticaja zelenila na zdravlje.
Baštovanstvo, i to u zatvorenom prostoru, u trajanju od mesec dana povećava raznolikost bakterija na koži i povezuje se sa višim nivoima antiinflamantornih molekula u krvi.
