Foto: X / TMMOB
Nakon obilnih kiša i poplava koje su sredinom prošle nedelje pogodile Istanbul, najmanje osmoro ljudi izgubilo je život. Oko tri hiljade stambenih i poslovnih objekata pretrpelo je ozbiljna oštećenja, a građani su podneli skoro 20 hiljada izveštaja o nanetoj šteti.
Ministar unutrašnjih poslova Turske Mustafa Čifti opisao je događaj kao najgore poplave u poslednjih 80 i više godina, odnosno od davne 1942. godine.
Ove nezapamćene poplave paralisale su najveći grad Turske – 16 puteva bilo je zatvoreno za saobraćaj, kretanje motociklima bilo je privremeno zabranjeno, dok je na glavnom gradskom aerodromu otkazano 19 letova, uz desetine koje su bile preusmerene na alternativne vazdušne luke. U četvrtak i petak, 15. i 16. oktobra, dok se grad oporavljao i vraćao u normalu, škole su bile zatvorene.
Prema podacima turskih vlasti, u spasilačkim operacijama učestvovalo je preko 46 hiljada ljudi – radeći danonoćno, oni su iz poplavnih voda spasili skoro 2.800 građana koristeći čamce i druga vozila.
Snimci i fotografije sa društvenih mreža pokazuju ozbiljnost situacije: poplavljene kuće i zgrade, putevi koje više nalikuju na reke, vozila zarobljena u vodi i nagomilano smeće.
Količina padavina izmerena tokom samo 48 sati, 13. i 14. oktobra, širom ovog turskog grada veća je od zbira prosečnih padavina za septembar i oktobar, što ukupno iznosi oko 150 mm (litara po kvadratnom metru). Drugim rečima, za svega dva dana izručilo se više kiše nego što tipično padne tokom 61 septembarskog i oktobarskog dana zajedno.
Sa oko 17 miliona stanovnika, Istanbul pokriva ogromnu površinu od preko pet hiljada kvadratnih kilometara. Katastrofa se nije jednako obrušila na sve delove grada: dok su neki ostali gotovo neokrznuti dešavanjima kao što je zona oko Plave džamije i Aja Sofije, neki krajevi su doživeli rekordne padavine.
Primera radi, u naselju Bejkoz, koje se nalazi severno od Bosforskog moreuza na azijskoj strani, merna stanica je u sredu, 14. oktobra, zabeležila neverovatnih 244 mm kiše, navodi turski medij specijalizovan za klimatske promene Iklim Masasi, dok neki podaci idu i do 277 mm. U pitanju je rekordno dnevno merenje za Istanbul: prošlonedeljne padavine ostavile su u senci dosadašnji dnevni maksimum od 17. oktobra 1985. godine kada je u naselju Šile na obali Crnog mora palo 199 mm kiše.
Ali i dalje od toga. U Istanbulu tokom oktobra, u proseku, padne 66 mm kiše, a prosečna količina padavina u toku godine iznosi 659 mm. To znači da je Bejkoz tog dana primio više od trećine godišnjeg proseka.
Iako su bilansi bili nešto niži, padavine nisu štedele ni suprotnu, evropsku stranu Bosfora – u naselju Sarijer, istog dana izmereno je 184 mm kiše. U međuvremenu, u naselju Bejkliduzu padavine su bile tek 8,5 mm.
U utorak, 12. oktobra, meteorološka agencija izdala je žuto upozorenje na padavine u Istanbulu. Ipak, padavine su višestruko prevazišle prognoze: palo je za između 2,5 i šest puta više kiše u odnosu na maksimalne prognozirane količine, piše Iklim Masasi.
Za sada nije dostupna posebna studija atribucije koja meri doprinos klimatskih promena ovom vremenskom ekstremu. Ipak, ono što se zna jeste da zagrevanje stvara pogodnije tlo za ekstremne padavine: za svaki stepen porasta temperature, količina vodene pare u vazduhu raste za otprilike sedam procenata.
U Turskoj ključnu ulogu igra zagrevanje Crnog mora, čija je prosečna temperatura površine značajno porasla – sa 14,8 (1981-1991) na 16,5 °C u poslednjoj deceniji. Ovo je stvorilo uslove za učestalije i snažnije pljuskove. Uprkos tome što je za konkretne oluje potrebna zasebna analiza, fizika atmosfere i lokalni podaci potvrđuju da su, sa porastom temperature, verovatnoća za ovakve ekstremne događaje sve više raste.
Ali bez obzira na ogromne količine padavina, šteta je mogla biti manja uz bolje i klimatski usmerenije urbano planiranje, smatraju stručnjaci. Ranjivost grada su povećali betonizacija, gubitak zelenih površina i infrastruktura koja nije prilagođena za tu količinu kiše, što smanjuje kapacitete za upijanje padavina. Zbog sličnih razloga, i u Beogradu posle svakog većeg pljuska javljaju urbane poplave s tim da su kod nas dnevne padavine, tipično, više puta manje, a čak ni rekordne kiše (109,8 mm) daleko su ispod brojki kakve su se prošle nedelje beležile u Istanbulu.
Deo tamošnjeg problema predstavlja i gradnja u koritima potoka i iznad njih, zbog čega je neposredno nakon poplava započeto rušenje 16 takvih objekata u istanbulskom naselju Ajazaga, kao deo šireg urbanističkog plana za povećanje otpornosti na prirodne katastrofe i obnovu ugroženih naselja.
Poplave u Istanbulu dolaze u jeku priprema za predstojeći 31. Klimatski samit koji počinje 9. novembra u turskom gradu Antaliji. Događajem će predsedavati ministar životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena, Murat Kurum.
Obilazeći pogođena naselja u Istanbulu, Kurum je poručio: „Borba protiv klimatskih promena nije izbog nego nužnost”.
