Nalepnice koje otkrivaju koliki je klimatski uticaj određenih jela mogle bi da odvrate posetioce restorana brze hrane od konzumacije crvenog mesa, pokazala je nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama.
U kliničkom ispitivanju korišćen je reprezentativan uzorak američke nacije. Učestvovalo je 5 hiljada odraslih žena i muškara koji su podeljeni u tri grupe.
Prva grupa je bila kontrolna i učesnicima su prikazani jelovnici koji su imali samo oznake za brzi odabir na svim proizvodima. U drugoj grupi bile su osobe koje su dobile menije sa zelenim nalepnicama na obrocima od ribe, piletine i povrća kao aluziju na njihovu niži doprinos klimatskim promenama, a u trećoj ljudi koji su birali iz menija sa crvenim nalepnicama na jelima od crvenog mesa.
Na jelovnicima koji su promovisali pozitivnije izbore, iz perspektive klime, stajalo je sledeće: „Ovaj proizvod je ekološki održiv. Ima niske emisije gasova sa efektom staklene bašte i nizak doprinos klimatskim promenama.” Dok je na onima sa crvenim nalepnicama bilo ispisano: „Ovaj proizvod nije ekološki održiv. Ima visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte i visok doprinos klimatskim promenama.”
Iz treće grupe, u sklopu koje je crveno meso negativno prezentovano, čak 23,5% učesnika više odlučilo se za održiviju hranu u poređenju sa kontrolnom grupom. U drugoj grupi sa zelenim nalepnicama 10% ispitanika više opredelilo se za ekološki opravdanije opcije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dakle, prema saznanjima autora, u želji da ljudi učine veći zaokret ka održivijoj ishrani, efikasnije je uputiti ih u loše strane njihovih odluka u restoranima, nego u dobre.
Takođe, potrošači koji su odabrali održivija jela svoje izbore ocenili su kao zdravije u odnosu na one koji su na one koji su odabrali neodrživiju hranu. Ovo je podržano i naučnim saznanjima: naime, prekomerna konzumacija crvenog mesa se povezuje sa višim rizikom od dijabetesa tipa 2, moždanog udara, raka debelog creva i umiranja.
Naravno, neće se svi složiti sa opisom korišćenim u ovom istraživanju: intenzivan uzgoj pilića takođe može da naruši našu životnu sredinu, a isto važi i za uzgoj ribe.
Ipak, stočarstvo je, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) , odgovorno za 14,5% emisija gasova sa efektom staklene bašte. Udeo od 65% u tome pripisuje se govedima koja se uzgajaju kako za proizvodnju mesa, tako i mleka.
Najmanju grižu savesti prema planeti svakako treba da osećaju oni koji jedu povrće, i to pretežno lokalno uzgojeno.
