Na planeti koja se zagreva većina ljudi već je na svojoj koži osetila posledice klimatskih promena bilo u vidu dugotrajnih suša, izrazito visokih temperatura ili razornih poplava. Ali nisu samo naši životi i imovina u riziku – i nad našom hranom nadvija se ozbiljna opasnost.
Naime, poljoprivrednicima zbog češćih, dugotrajnijih i surovijih vremenskih ekstrema postaje sve teže da uzgoje određene useve. Tako da ćete, čak i ako imate sreće da izbegnete neposredan susret sa globalnim zagrevanjem „licem u lice”, njegove uticaje osetiti pri poseti supermarketu.
Zalihe ovih pet namirnica mogle bi postepeno da se smanjuju paralelno sa produbljivanjem klimatske krize. Nažalost, neke među njima važe za omiljene.
Bademi
Oko 80% badema na svetu je made in the United States of America, i to u jednoj saveznoj državi, Kaliforniji, čija godišnja proizvodnja ovog orašastog voća premašuje milion tona. Kalifornijska teritorija se već godinama unazad bori sa istorijskom sušom – procenjuje se da je period od 2000. do 2022. bio najsušniji u poslednjih 1.200 godina.
Iako su intenzivne padavine koje su počele krajem 2022. donele određeno olakšanje zapeklom zemljištu, neposredno pre više od trećine Kalifornije bilo je ekstremno sušno.
Bademi su za vreme vrućina veoma žedni. Stoga je pitanje koliko je njihova proizvodnja održiva u kontekstu kalifornijskih suša koje u svetlu zagrevanja traju sve duže i postaju sve nemilosrdnije, a nestašice vode bivaju sve učestalije.
No, to ipak ne znači da bi bademi mogli potpuno da nestanu sa rafova u prodavnicama. Kako klimatske promene nisu lokalnog, već globalnog karaktera, naučnici istražuju mogućnost uzgajanja ovog orašastog voća u Vašingtonu i Oregonu koji bi sredinom veka mogli da budu dovoljno topli za bademe.
Sardine
Male ribe iz otvorenog mora poput sardina, haringa i inćuna su, iz perspektive klime, daleko najprihvatljivija opcija za jelo kada je reč o ribljem fondu zato što zahtevaju najmanje količine goriva za hvatanje.
Međutim, sve topliji okeani predstavljaju smrtonosno okruženje za larve sardina. Povrh toga, one se hrane planktonom čije su zalihe u nekim delovima sve oskudnije i manje zasitne.
Primera radi, francuski istraživači su otkrili da su sardine u Mediteranskom moru smanjile sa 15 na 11 centimetara, kao i da žive znatno kraće nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina – umesto sedam tek dve godine. Razlog za to vide u mikroskopski sitnim organizmima na jelovniku sardina. Naime, ne samo da su količine planktona smanjene za 15%, oni su takođe manje hranljivi s obzirom na to da im više odgovaraju hladnije vode.
No, izazovi za sardine ne staju na Mediteranu i prisutni su mnogo duže. Pre desetak godina primećeno je da je izlov ovih malih riba na jugu Kariba opao za 87%. Uzroci? Posledice klimatskih promena na hranu sardina, ali i prekomerni ribolov.
Prošle godine su okeani bili najtopliji u istoriji merenja – i ovo je četvrta uzastopna godina da njihove temperature ruše prethodne rekorde. Okeani inače upijaju 90% viška toplote zarobljene u gasovima sa efektom staklene bašte.
U ovakvim okolnostima sardine su u potrazi za bezbednijom životnom sredinom i predviđaju se njihove nestašice u budućnosti.
Čaj
Jedno od najpopularnijih pića na svetu nije lišeno izazova klimatskih promena. Ne samo da su porast temperature i nestalne padavine rezultovali sužavanjem područja pogodnih za uzgajanje čaja i padom proizvodnje, već narušavaju i prepoznatljive osobine ovog napitka.
Tako su eksperti utvrdili da su zbog manje sušnih dana tokom sezone monsunskih kiša indijskom čaju potencijalno izbledeli ukus i boja.
Najveći snabdevač svetskog tržišta crnim čajem jeste Kenija. Ipak, prema naučnim procenama, ova istočnoafrička zemlja bi do 2050. godine mogla da izgubi između 25 i 40% površina sa optimalnim i srednjim uslovima za uzgajanje čaja.
Posledice zagrevanja osete i berači u poljima koji su zbog rastućih temperatura podložniji toplotnim udarima.
Leblebije
Ako ste ljubitelj humusa, ova vest će vam teško pasti – očekivani pad proizvodnje leblebija tokom 2022. iznosi 20%. Proteinski bob pretrpeo je gubitke zbog rata između Rusije i Ukrajine koji je uskratio tržište, željno leblebija, za skoro 300 hiljada tona.
Ali tu priča ne staje. Mnogo veći igrači na ovom polju nalaze se na udaru nepredvidivih vremenskih uslova. Zemljoradnici iz australijske države Kvinslend požnjeli su 350 hiljada tona leblebija sa 205 hiljada hektara tokom 2022-2023. dok su šest godina ranije (2016-2017) i rob i usevi bili preko dva puta veći: tada su uzgajivači dobili rekordnih 1,15 miliona tona leblebija sa 550 hiljada hektara.
Dešavanja su povisila i cene samih leblebija, kao i humusa.
Leblebije su posebno osetljive na sušu, koja može da desetkuje prinose, ali i bolesti, koje mogu u potpunosti da zbrišu polja. Dok pojedini stručnjaci savetuju migraciju proizvodnje leblebija, drugi rade na razvoju otpornije biljke.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Banane
Da li ste znali da su banane najpopularnije voće na planeti? Globalno gledano, svakog minuta čovečanstvo pojede skoro 200 hiljada komada.
Uprkos tome što će neki predeli na kojima se uzgaja ovo voće vremenom postati pretopli, autori studije koji su analizirali proizvodnju pri različitim scenarijima klimatskih promena proračunali su da bi, pri porastu srednje globalne temperature od 3 °C, čovečanstvo moglo da gaji banane na 50% više zemljišta do 2070.
Možda ste sada pomislili da su one zalutale u tekst o namirnicama ugroženim klimatskim promenama. Ali problem je što će se potrebe banana za vodom, u svetu u kojem ovog vitalnog resursa ima sve manje, biti sve veće.
Dodatno, rastuće temperature izazivaju pojavu štetočina i bolesti, kao što su crne pruge na lišću, koje bi mogle da unište plantaže banana.
Ipak, pretnja klimatskih promena ne odražava se samo na egzotična voća poput banana i avokada, već i na osnovne poljoprivredne kulture kao što je žito i kukuruz. Ključno je prilagođavanje zemljoradnje novonastalom stanju, ali i hitno smanjenje štetnih emisija kako se ono ne bi dodatno pogoršalo.
