Kada se susretnemo sa životinjama, bilo u zoološkim vrtovima bilo u dokumentarcima, često smo skloni da se oduševimo njihovom lepotom i posebnošću. No, na taj način nenamerno zanemarujemo njihovu bitnu ulogu u opstanku nas samih – mnoge životinjske vrste su od suštinske važnosti za ekosisteme, a takođe učestvuju u stabilizaciji globalnog klimatskog sistema.
Tako je nedavno objavljena studija o doprinosu kitova skladištenju ugljenika opet bacila fokus na učešće ovih fascinantnih bića u borbi protiv klimatskih promena.
Ipak, ovi morski sisari nisu jedini koji nam pomažu u zauzdavanju zagrevanja naše planete. Danas ćemo se osvrnuti na još četiri vrste životinja koje pomažu da svet bude podnošljivije mesto za život kada je reč o temperaturama.
Afrički šumski slonovi
Afrički šumski slon, najmanja od tri žive vrste slonova, živi u prašumama Zapadne Afrike i basenu reke Kongo. Kada pričamo o ovim surlatim stvorenjima, najčešće zamišljamo one koji lutaju savanama, dok upravo ova vrsta ostaje marginalizovana, ali njen značaj se time ne umanjuje.
Pa na koji način afrički šumski slonovi doprinose klimatskoj akciji?
Dok tumaraju džunglom, oni gaze žbunje koje brzo raste i smanjuju njihovu rasprostranjenost dozvoljavajući drveću koje se sporije razvija da napreduje. Upravo stabla upijaju veće količine ugljen-dioksida iz atmosfere u poređenju sa nižom vegetacijom pa se procenjuje da afrički šumski slon, u proseku, pomogne skladištenju 9,5 hiljada tona ovog gasa sa efektom staklene bašte po kvadratnom kilometru prašume. Vrednost pojedinačne životinje, u tom kontekstu, dostiže neverovatnih 1,75 miliona dolara.
Čak ni sami naučnici dugo nisu razlikovali afričke šumske i savanske slonove, pa su procene brojnosti obuhvatale obe vrste. Sedamdesetih godina prošlog veka Afriku je naseljavalo 1,34 miliona šumskih i savanskih slonova, dok je, zaključno sa 2021, broj šumskih opao na manje od 100 hiljada. Stoga se na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) klasifikuju kao kritično ugroženi.
Glavni uzročnici zbog kojih su afrički šumski slonovi stekli ovaj status jesu gubitak i fragmentacija staništa usled krčenja šuma, kao i krivolov i ilegalna trgovina divljim vrstama. Biće neophodni vekovi da se njihova populacija oporavi – a konzervacionistički napori usmereni upravo na afričke šumske slonove imali bi dalekosežne pozitivne efekte.
Sivi vukovi
Lekciju o važnosti sivih vukova možemo da naučimo na primeru prvog američkog parka Jeloustoun.
Naime, između 1914. i 1926. godine poslednji sivi vukovi su zbrisani sa tih prostora. Tada se još nije znalo dovoljno o povezanosti divljih vrsta, klimatskim promenama i gubitku biodiverziteta. Kako su ove teme sve više dolazile u žižu javnosti, eliminacija predatora iz Jeloustouna ispostavila se kao velika greška. Ipak, ona je neutralisana 1995. kada su oni ponovo doneti u nacionalni park.
Sedamdeset godina bez sivih vukova u Jeloustonu ostavilo je dramatične posledice – mnoge ptice pevačice napustile su nacionalni park, losova i kojota bilo je previše, dabrovi su nestali, a smanjivao se i broj stabala.
A kako je došlo do te situacije? Losovi, kojih je u odsustvu grabljivica bilo mnogo, previše su se napasali drvećem kao što je vrba i jasika. S obzirom na manje stabala, posledično je počeo da opada i broj ptica pevačica. Dabrovi nisu mogli da grade svoje brane, a paralelno su se pogoršavali uslovi za napredak drveća. Bez dabrovih utvrđenja i senke stabala, voda u potocima postala je previše topla za hladnovodne ribe.
Nakon što su se sivi vukovi vratili, ravnoteža ekosistema je ponovo polako krenula da se uspostavlja: manje losova, više ptica pevačica i dabrova, ali i orlova i lisica – i možda najbitnije za borbu protiv klimatskih promena, više drveća koje skladišti ugljen-dioksid.
Morske vidre
Morske vidre su vam verovatno poznate po fotografijama gde se drže za ruke dok spavaju kako se ne bi rastavile – ali pored toga što su slatke i obožavane od mnogih, one predstavljaju i neobične pomoćnike u klimatskoj akciji tako što čuvaju podvodne alge.
Šume algi na okeanskom dnu su među najznačajnijim apsorberima ugljen-dioksida iz atmosfere. Gas koriste za rast svojih lisnatih struktura. Ali, one su takođe jedno od omiljenih jela na meniju morskih ježeva. U nekontrolisanim uslovima, ove bodljikave životinje brzo se razmnožavaju i samim tim treba im više hrane. Tu na scenu stupaju morske vidre – kao ključni predatori morskih ježeva koji održavaju njihovu populaciju pod kontrolom.
Studija istraživača sa Univerziteta Santa Kruz pokazala je da podvodne alge mogu da pohrane i do 12 puta više ugljen-dioksida kada ih morski ježevi ne proždiru. Autori su procenili da je vrednost uklonjenog ugljen-dioksida iz atmosfere, zahvaljujući zaštiti koje šumama algi pružaju morske vidre, između 205 i 408 miliona dolara.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tapiri
Naposletku, tu su i tapiri – veliki sisari koji izgledom podsećaju na svinje sa kratkom surlom. Pronalaze se u vlažnim predelima Južne Amerike i Azije, između ostalog i u Amazoniji.
Tapiri su zapravo svojevrsni šumari – jedu različite vrste voća i „seju” seme preko izmeta koje kasnije klija i raste. Ova prirodna regeneracija smatra se jednim od najjeftinijih i najefikasnijih metoda za obnovu šumskih ekosistema u tropima.
Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Bioptrica, otkrilo je da tapiri raznose tri puta više semena u degradiranim šumama u poređenju sa primarnim, a potencijalni razlog se krije u njihovoj ljubavi prema mladim stabljikama koje bujaju. Naučnici su u njihovom izmetu otkrili seme preko 24 vrste biljaka.
Uprkos tome što su naši nezamenljivi saborci u održavanju temperature, klimatska akcija nije podvig koji počiva na plećima životinja. Štaviše, njihov doprinos treba da bude samo dodatni podstrek čovečanstvu da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte s obzirom na to da su životinjske vrste neke od najvećih stradalnika na frontu sa klimatskim promenama.
