Fotografija: Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (Wikimedia / CherryX / CC BY-SA 3.0)
Juče, 27. septembra, na Evropskom sudu za ljudska prava počela je jedna neobična i revolucionarna klimatska parnica: šestoro mladih iz Portugala tuži ukupno 32 evropske države zato što se neuspešno bore protiv klimatske krize.
Slučaj je podnet sudu u septembru 2020.
Ovo je najveća klimatska parnica koja se našla u Strazburu do sada, a tuži se 27 zemalja Evropske unije, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, Norveška, Rusija i Turska. Ujedno je reč i o postupku u kojem će se braniti najveći broj zemalja, i to pred bilo kojim sudom na svetu.
Portugalska omladina, između 11 i 24 godine, tvrdi da su neaktivnošću na polju zauzdavanja klimatskih promena vlade prekršile ljudska prava i diskriminisale mlade generacije.
Surove vrućine i šumski požari u Portugalu sprečavaju ih da spavaju i vežbaju i narušavaju njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Podnosioci tužbe dodaju i da je klimatska anksioznost sada široko rasprostranjena među njihovim vršnjacima.
„Vatre gore veoma blizu mesta gde živim”, kazao je Martim Duarte Agostino za Euronews pred suđenje. „Vatre koje su već ugrozile moj i život i živote mojih sestara.”
„Gubim dane u školi zbog jedne od mojih lakših respiratornih bolesti”, objasnio je on.
Komesarka za ljudska prava u Savetu Evrope, Dunja Mijatović, intervenisala je kao treća strana prvog dana suđenja. Prema njenim rečima, vreme je da pretočimo reči u dela.
„Znamo da postoje brojne rezolucije i konvencije, divne reči na papiru”, istakla je Trifunović, „ali nedostaje akcija.”
Sporno pitanje je da li će sud prihvatiti da odgovornost za zaštitu mladih Portugalaca od razornih efekata globalnog zagrevanja leži i na drugim zemljama, pored njihove.
Tužioci naglašavaju da se Portugal nalazi na prvoj liniji udara klimatske krize i da se poslednjih godina suočava sa rekordnim temperaturama i vatrenim stihijama, ali i da ovaj rastući problem ne poznaje granice.
Najmlađa podnositeljka tužbe je devojčica Marijana koja ima samo 11 godina. Ako doživi 88 godina, ona će istovremeno doživeti i svet koji bi mogao da bude i za 4 °C topliji u odnosu na predindustrijsko doba, stoji na sajtu ove grupe. Ukoliko se ovaj katastrofalan scenario realizuje do kraja veka, toplotni talasi sa preko 40 °C u njenoj zemlji trajaće duže od mesec dana.
U prethodnim presudama Evropskog suda za ljudska prava navodi se da su zemlje odgovorne za ljudska prava izvan svojih granica samo u izuzetnim slučajevima.
Pa da li se sada radi o takvoj situaciji? Iako je ta odluka u konačnici prepuštena sudijama, vlade tvrde da nije.
U svojoj odbrani, tužene nacije kažu da mladi nisu priložili dovoljno dokaza o direktnoj uzročnoj vezi između nacionalnih klimatskih politika i štete koju su pretrpeli. Slično, smatraju da ni argumentacija o posledicama po fizičko i mentalno zdravlje nije dovoljno utemeljena.
Vlade takođe odbacuju odgovornost da štite ljudska prava građana koji nisu u njihovoj nadležnosti.
Više od 80 advokata predstavljaće tužene stranke pred sudom u Strazburu, a podnosioce tužbe samo njih šest, piše Reuters.
Shodno tome, jasno je da pravna borba protiv više od 30 dobro opremljenih zemalja neće biti jednostavan poduhvat i da nalikuje na borbu Davida protiv Golijata.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Klimatska parnica, koju su pokrenuli mladi Portugalci, može da se završi na nekoliko različitih načina.
Evropski sud za ljudska prava može da odbaci tužbu iz proceduralnih razloga ili da odluči da nije nadležan da je sasluša.
Ako se ove prepreke prenebregnu, sudije mogu da presude da države nemaju obavezu po pitanju ljudskih prava u oblasti klimatskih promena. Ovo bi moglo da bude veoma štetno za buduće slične slučajeve.
Naposletku, sud može da presudi u korist podnosilaca tužbe, odnosno Davida. To bi, nalik pravno obavezujućem ugovoru, primoralo države da ubrzaju klimatsku akciju.
