Fotografija: Flickr / Reiner Ehlers / CC BY 2.0
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte sada ima ograničenu moć da spreči zagrevanje okeana koje bi moglo dovesti do kolapsa ledenog pokrivača na zapadu Antarktika, upozoravaju autori studije objavljene ove nedelje u naučnom časopisu specijalizovanom za klimatske promene, Nature Climate Change.
To, u suštini, znači da će se zapadne antarktičke ledničke police, odnosno ploče, ubzano topiti do kraja veka bez obzira na to koliko svet zauzda budući porast globalne temperature.
„Izgleda da smo izgubili kontrolu nad topljenjem ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku”, kazala je vodeća autorka Kejtlin Nauten.
„Da smo želeli da ga zadržimo u njegovom istorijskom stanju, trebalo je da delujemo na klimatske promene decenijama ranije.”
Ledničke police su „jezici” leda koji štrče u okean na krajevima glečera. Služe kao svojevrni podupirači koji pomažu da se led zadrži na kopnu i usporavaju njegovo kretanje ka okeanu.
Na taj način, ledničke police zapravo predstavljaju branu od porasta nivoa mora. Pod uticajem topljenja, one postaju sve tanje, a samim tim se smanjuje i njihova sposobnost „podupiranja”.
Iako su naučnici i ranije naglašavali da bi topljenje zapadnog Antarktika moglo da bude neizbežno, ono što se nije sa sigurnošću znalo koliko bi ovaj proces mogao da se uspori kroz ambiciozne klimatske politike.
Uvide u to donose nam u svojoj analizi istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva koji su, pomoću nacionalnog superkompjutera, napravili simulacije budućeg topljenja platformi leda na zapadu Antarktika pri različitim štetnim emisijama i posledičnim nivoima porasta temperature.
Prema njihovim proračunima, čak i u slučaju da čovečanstvo ograniči globalno zagrevanje na 1,5 °C (što trenutno deluje kao da je van domašaja), platforme leda u Amundsenovom moru topiće se tri puta brže nego tokom prošlog veka.
Kako navode, između navedenog najambicioznijeg cilja iz Pariskog sporazuma i srednjeg scenarija štetnih emisija (RCP 4.5), koji bi mogao da rezultuje globalnim zagrevanjem između 2 i 3 °C, nema značajne razlike.
Razlika nastaje tek pri najgorem scenariju (RCP 8.5), koji podrazumeva da štetne emisije nastave nekontrolisano da rastu. U tom slučaju bi se otopilo više ledničkih polica na zapadnom Antarktiku, ali tek posle 2045. godine.
Međutim, sa napretkom energetske tranzicije, sve su manje šanse da se ovaj scenario, utemljen na velikoj eksploataciji fosilnih goriva, zaista i realizuje.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Gubitak ledničkih polica u Amundsenovom moru doprinosi porastu nivoa mora najviše na Antarktiku. Njihovo potpuno otapanje izazvalo bi porast nivoa mora i do pet metara. Raniji modeli su ukazali na to da bi topljenje ovih ledničkih polica moglo da bude izazvano zagrevanjem Južnog okeana u kojem se nalaze.
Milioni ljudi širom sveta žive blizu obala. Ma koliko se Antarktik činio udaljenim, topljenje leda na tom prostoru, praćeno porastom nivoa mora, umnogome će uticati na živote priobalnih zajednica.
S tim na umu, autori istraživanja insistiraju na važnosti borbe protiv klimatskih promena.
„Ne smemo da prestanemo da radimo na smanjenju svoje zavisnosti od fosilnih goriva”, poručila je Kejtlin Nauten. „Ono što radimo sada pomoći će da se uspori porast nivoa mora na duge staze. Što se sporije menja nivo mora, lakše će biti za vlade i društva da se prilagode uprkos tome što ne mogu da ga zaustave.”
