Za Novu godinu ste kitili jelku sa busenom? Prosledite je na udomljavanje i produžite joj život

Sve je počelo pre četiri godine, u zimu 2020. na 2021, kada je Jovana Dimkić, po profesiji psiholog, pokrenula inicijativu udomljavanja jelki sa busenom u cilju da pomogne životnoj sredini.

Drveće, koje su joj građani Srbije tada prosledili, sadila je na sopstvenom posedu. Ipak, već naredne godine akcija se proširila pa sada inicijatorka udomljavanja, Jovana, služi kao svojevrsna spona između vlasnika jelki i udomitelja širom Srbije:

„Sam proces se odvija tako što se građani, koji žele da daju jelku posle praznika, jave preko Instagram profila Udomljavanje jelki. Mogu da kažu tačan datum za preuzimanje drveta, ili da je datum i dalje fleksibilan ukoliko to još nisu odlučili. Onda se ja sa potencijalnim udomiteljima iz grada, iz kojeg je vlasnik jelke, dogovaram ko je u tom trenutku slobodan da je preuzme.”

Prema Jovaninoj evidenciji, prošle zime je na ovaj način spašeno šezdesetak jelki. Dok se ukupni bilans od početka akcije udomljavanja kreće u rasponu između 110 i 120 stabala.

„Sudeći prema broju prijavljenih, nadam se da bismo ove godine mogli da dupliramo taj broj”, kaže Jovana.

Kako navodi naša sagovornica, samo iz Beograda prijavilo se dvadesetak udomitelja, a akcija se sprovodi i u Pančevu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Kragujevcu, Valjevu, Vrnjačkoj Banji, Užicu, Čačku…

Ona dodaje da, zbog velikog interesovanja udomitelja, ove godine verovatno neće biti u situaciji da odbije nijednu jelku sa busenom u potrazi za svojim „zauvek” domom, kao što je to bio slučaj prošle godine zbog ograničenih kapaciteta.

Jelke se obično udomljavaju u periodu od 8. do 15. januara. „Što pre izađu iz zatvorenog prostora, to su im veće šanse da prežive, stoga apelujem na građane da nas kontaktiraju što pre pošto su jelke veoma osetljive.”

Udomitelji su zaduženi za prevoz, a na vlasnicima je da je pripreme za transport: „Svi ukrasi moraju da budu skinuti sa jelke, a ona mora biti zapakovana tako da je njen koren zaštićen kesom ili jastučnicom, ili i dalje u saksiji. To se radi kako bi jelka bila što sigurnija i kako se automobil udomitelja ne bi previše isprljao.”

Naravno, pored same pripreme za put, vlasnici bi trebalo da brinu o jelci kako bi ona bila u dobrom fizičkom stanju pri preuzimanju.

„Prva i najvažnija stvar koju vlasnici treba da imaju na umu jeste da u svom domu imaju živo biće koje ima svoje potrebe”, naglašava Jovana. „Ako posmatramo drvo, lako možemo primetiti da li mu uslovi kod nas odgovaraju ili nešto treba da se menja.”

Naša sagovornica skreće pažnju na zalivanje. Međutim, kako objašnjava, ono ne sme da bude preterano.

„Jelka je u zimskom snu iz kojeg ne treba da je budimo: jedna obična čaša vode je dovoljna, a ukoliko primetimo da je zemlja previše mokra, treba preći na zalivanje svaki drugi dan.”

Sa druge strane, jelku možete svakodnevno prskati vodom, naravno prethodno isključivši lampice iz struje da ne bi došlo do nezgode.

Jovana je primetila jednu grešku koju vlasnici nekada prave, a to je da za prskanje koriste prskalice u kojima su nekada bile hemikalije:

„To će gotovo sigurno ubiti jelku, tako da je prskalica za vodu, kupljena sa tom namenom, odgovarajuća za ovu upotrebu.”

Jovana Dimkić bi volela da njena inicijativa preraste u rent-a-tree organizaciju po uzoru na model koji već postoji u nekim evropskim zemljama:

„To znači da se jelke koje se kupe jedne godine sade kod udomitelja, a zatim se te iste jelke ponovo uzimaju naredne godine i koriste kao novogodišnje.”