Kožarska industrija ima višestruka negativna dejstva po planetu – od surovog tretmana životinja i krčenja šuma preko korišćenja velikih količina vode i visokog karbonskog otiska do otpada i zagađenja. Trenutno najpoznatija alternativa za životinjsku kožu pravi se od materijala na bazi plastike, što takođe nije dobro po planetu.
Koža se nosi hiljadama godina i gotovo da je postala neizostavni deo naših garderobera i nameštaja. Ali kako tržište raste i teži se njenom pojeftinjenju, proizvodnja postaje sve manje ekološki prihvatljiva. Iz tog razloga brojne kompanije širom sveta pokušavaju da naprave i popularizuju adekvatne zamene koje obezbeđuju nonšalanost klasične crne kožne jakne i udobnost kožnih patika ali sa znatno nižim troškovima za životnu sredinu.
Danas ćemo predstaviti nekoliko rešenja koja bi mogla da unesu revoluciju u proizvodnju kože.
Koža od lišća ananasa – jedna od prvih alternativa za životinjsku kožu na tržištu
Engleska kompanija Ananas Anam nalazi se među pionirima proizvodnje kože na bazi biljaka – celulozna vlakna, izvučena iz lišća ananasa, mešaju se sa bioplastikom od kukuruza. Dobijena biorazgradiva netkana mrežica potom se premazuje kako bi se napravio izdržljivi, fleksibilni materijal pod nazivom pinateks.
Ananas Anam posluje na postulatima cirkularne ekonomije. Lišće ananasa dobavlja se sa filipinskih plantaža ananasa, gde bi u suprotnom bilo ostavljeno da istrune ili spaljeno.
Za razliku od ostalih srodnih materijala, koji su većinom na nivou prototipa, pinateks je već zastupljen u prodavnicama bilo u vidu odeće, obuće ili torbi i aksesoara. Proizvodi od pinateksa našli su se u kolekcijama poznate francuske modne kuće Sezane i švedskog brenda H&M. Od ovog tekstila izrađuje se i nameštaj, ali i sedišta za bicikl.
In vino veritas, ali i kožna jakna
Grožđe je poprilično voljeno pogotovo kada dolazi u obliku vina. Tehnološka kompanija iz Milana, Vegea, dala je ovom voću potpuno novu namenu – nusprodukti iz italijanskog vinogradarstva i vinarstva upotrebljavaju se za proizvodnju kože.
Najpre se suši komina, odnosno ostaci grožđa iz kojeg je isceđen sok za vino, a iz semena se iscedi ulje. Sirovine dobijene od grožđa se posebnom metodom polimerizuju da bi se nakon toga pomešale sa prirodnim vlaknima. Rezultat ovog procesa, koji se čuva u strogoj tajnosti, jeste mekana i hrapava, ali pre svega održiva i reciklabilna koža.
Godišnje se proizvede 26 milijardi litara vina. Procenjuje se da na 10 litara vina dolazi 2,5 kilograma ostataka poput ljuski i peteljki od čega može da se napravi 1 kvadratni metar lažne kože. Kada bi sva komina od grožđa na svetu bila usmerena u Vegeine fabrike, svake godine bismo proizvodili otprilike 2,6 milijardi kvadratnih metara kože samo od grožđa.
Vegea je prezentovana u čuvenom londonskom muzeju Viktorije i Alberta, a poput kompanije Ananas Anam takođe ima zavidnu listu klijenata. Poverenje joj je ukazao čak i proizvođač luksuznih automobile Bentli koji je, u znak obeležavanja stogodišnjice postojanja, enterijer automobila presvukao upravo kožom od grožđa.
Koža od kaktusa doprinosi smanjenju ugljen-dioksida
Da li znate onaj vic o dva balona koja lete pustinjom, prvi kaže: „Pazi kaktusss”, a drugi će na to: „Šta kažeššš”? Iako su za balone bili smrtonosni, kaktusi su za Zemlju – spasonosni.
Adrian Lopez Valarde i Marte Kazares iz Meksika prepoznali su u ovim pustinjskim biljkama potencijal za proizvodnju kože. Njih dvojica razvili su pre nekoliko godina materijal pod nazivom Desserto koji je u poređenju sa pravom kožom i njenim sintetičkim alternativama bolji po pitanju održivosti, performansi i estetike.
Desserto se pravi od kaktusa pod nazivom bodljikava kruška. Ako imate ijedan kaktus u svom domu, znate da im je za rast neophodno veoma malo vode, pa je shodno tome Desserto zasadima za opstanak dovoljna samo kiša i nema potrebe za navodnjavanjem. Prema navodima kompanije, njihov proizvod ima i do 164.650% nižu potrošnju vode u odnosu na životinjsku kožu.
Dodatno, kaktusi uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere. Posed od oko 5 hektara, koliki ima Desserto, godišnje upije čak 8.100 tona ugljen-dioksida, dok se tokom uzgoja u istom periodu generiše tek oko 15 tona ovog gasa sa efektom staklene bašte, što je manje od karbonskog otiska prosečnog pojedinca u toku godine. Na taj način doprinosi se borbi protiv klimatskih promena pored toga što se kožarska industrija transformiše na bolje.
Vrednost Desserto-ve misije prepoznale su mnoge velike kompanije, Givenchy, Adidas, Fossil, BMW i Mercedes-Benz samo su neki od njihovih poslovnih partnera.
Tanka vlakna micelijuma obezbeđuju veliku čvrstoću materijala
Pečurke pod našim nogama skladište na milijarde tona ugljenika. Razgranata mreža tankih vlakana koje u zemljištu formiraju pečurke naziva se micelijum i upravo je to osnova za pravljenje kože koju potpisuje američki startap MycoWorks.
Svoj patentirani proizvod, pod nazivom Fine Mycelium, kompanija reklamira kao prvi biomaterijal koji po snazi, osećaju i izdržljivosti može da parira kravljoj koži kao zlatnom standardu u kožarskoj industriji. Micelijum se hrani mešavinom piljevine i drugih organskih materija stvarajući čvrstu i jaku vlaknastu strukturu kako raste.
Tokom 2021. godine prestižna francuska luksuzna marka Hermes izbacila je na tržište limitiranu seriju torbi od micelijuma.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Egzotična krokodilska koža može da se napravi i od morskih plodova
Inovatori na polju proizvodnje kože često se okreću pečurkama kao prethodno pomenuti MycoWorks. Tako je bilo i sa dizajnerkom iz Vijentama, Ujen Tran – njena kompanija Tomtex je u jednačinu dodala ljušture morskih plodova, talog od kafe i malo pčelinjeg voska. Zahvaljujući kombinaciji ova tri sastojka Tomtex može da imitira čak i teksturu koža od egzotičnih životinja poput krokodila.
Od vijetnamskih ribara dopremaju se opne škampa, kraba i jastoga, kao i riblje krljušti – iz ovog otpada se ekstrahuje biopolimer hitin. U kombinaciji sa kafenim talogom dobija se osnova za Tomtex-ovu kožu koja se boji prirodnim farbama poput uglja i premazuje pčelinjim voskom.
Svake godine globalna industrija hrane i pića baci do 8 miliona tona ljuštura morskih plodova i 18 miliona tona taloga od kafe. Umesto da ovo otpremimo na deponije, mogli bismo ponovo da upotrebimo, kako to pokazuje Ujen Tran.
