Sporazum koji je u nastajanju preko dve decenije proteklog vikenda ugledao je svetlost dana u Njujorku: skoro 200 država napokon se usaglasilo oko donošenja pravno obavezujućeg dogovora o zaštiti morskog sveta u međunarodnim vodama koje zauzimaju preko 60% svetskih okeana.
„Ova akcija predstavlja pobedu multilateralizma i globalnih težnji da se suprotstavimo destruktivnim trendovima sa kojima se suočava zdravlje okeana, sada i za generacije koje dolaze”, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), Antonio Gutereš.
Pučina, odnosno otvoreno more, nekada se naziva poslednjom pravom divljinom na Zemlji. Ova ogromna površina nije ni pod čijim suverenitetom, ali uskoro će biti pod zaštitom, i to globalnom: ugovor će pretvoriti skoro trećinu svetskih okeana u zaštićena područja, usmeriti više novca za njihovo očuvanje i pokrivati pristup i korišćenje morskih genetičkih resursa.
Gutereš smatra da je dokument ključan za doprinos rešavanju tri krize sa kojima se naša planeta bori: klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.
Sporazum je postignut na Međuvladinoj konferenciji o morskom biodiverzitetu u oblastima izvan nacionalne nadležnosti. Finalni pregovori između delegata UN-a trajali su više od 30 sati. Uslediće formalno usvajanje dogovora, ali prema navodima predsednice konferencije, Rene Li, tada neće doći do izmena samog teksta dokumenta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Novi istorijski sporazum UN-a ključno je sredstvo za ostvarivanje jednog takođe važnog internacionalnog dogovora, postignutog prošle godine u kanadskom gradu Monterealu. Reč je o sporazumu Montreal-Kunming kojim su potpisnice obećale zaštitu trećine okeana (i kopna).
Naime, bez skorašnjeg njujorškog dogovora, taj cilj bi veoma verovatno ostao van domašaja čovečanstva zbog odsustva pravnih mehanizama kojima bi se formirala morska zaštićena područja na pučini.
Okeanski ekosistemi proizvode polovinu kiseonika koji udišemo, imaju udeo od čak 95% u Zemljinoj biosferi i upijaju ugljen-dioksid. Međutim, fragmentirana i slabo primenjivana pravila u regulaciji otvorenog mora činila su ih podložnijim eksploataciji u odnosu na priobalne vode. Uz novi sporazum UN-a to bi trebalo da se promeni.
