Godina iza nas je za našu planetu i društvo donela i dobre i loše vesti: iako su usvojeni bitni međunarodni sporazumi, istovremeno su ljudi iz različitih krajeva sveta, od januara do decembra, mogli da posvedoče posledicama klimatskih promena: od razornih uragana preko žestokih toplotnih talasa do zastrašujućih poplava.
Pored klimatske, i efekti energetske krize postajali su, kako je vreme odmicalo, sve evidentniji, a obični građani ih na svojim plećima osećaju kroz poskupljenje struje i gasa, ali i svakodnevne apele za štednju energije. A s obzirom na rastuće cene svega, od igle do lokomotive, „Štedi!” se za mnoge pretvara u univerzalno životno geslo koje i te kako izlazi iz okvira energetske potrošnje.
Kod nas suša…
Nama u Srbiji će 2022. verovatno ostati upamćena po letnjoj suši koja je desetkovala prinose žitarica – rod kukuruza je, pre svega u Vojvodini, temeljno smanjen. U Klima101 izveštaju smo istraživali zašto suše imaju tako katastrofalne posledice po poljoprivredu i ima li izlaza iz tog začaranog kruga.
No, naša zemlja nije bila izuzetak od pravila. Visoke temperature praćene manjkom padavina prouzrokovale su sušne uslove na skoro dve trećine evropskog kontinenta. Tako u pojedinim delovima doline italijanske reke Po kiša letos nije padala skoro četiri meseca.
Inače, bila je ovo godina kada je po prvi put u istoriji merenja živa u termometru premašila četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Štaviše, temperaturni rekordi su između juna i avgusta padali od Francuske preko Nemačke do Hrvatske. To je ovo leto dovelo na prvo mesto najtoplijih u Evropi, saopštila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus. Srednja temperatura na kontinentu je bila za 1,34 °C viša u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020.
Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji su tokom poslednje 71 godine od leta 2022. bila toplija jedino leta 2017. i 2012, što će reći da je za nama treće najtoplije leto kod nas.
Prema naučnim procenama, pojava letnjih vrućina, koje smo doživeli ovog leta, bila bi praktično nemoguća da ljudi nisu izazvali globalno zagrevanje.
… a sa druge strane sveta – poplave
Dok su srpski i evropski poljoprivrednici nestprljivo gledali u nebo očekujući par kapi osveženja za svoje njive, Pakistanci su se sredinom juna našli u potpuno drugačijem problemu: jake monsunske padavine i topljenje lednika, izazvano toplotnim talasom, prouzrokovali su kolosalne poplave koje su potrajale čak do oktobra.
Voda je prekrila trećinu ogromne teritorije ove siromašne države, i uticala na dve trećine, a preko 1,5 miliona hektara zemljišta je uništeno. Sedam miliona stanovnika Pakistana moralo je da napusti svoje domove, a smrtno je stradalo preko 1700 osoba. Finansijski gubici se mere desetinama milijardi evra.
Šta su nam doneli, a šta odneli, Samiti Ujedinjenih nacija?
Udeo Pakistana u svetskim emisijama ugljen-dioksida iznosi manje od 1%, ali se 2022. našao na jednom od najozbiljnijih udara globalnog zagrevanja: upravo se na ovaj način razotkriva fenomen klimatske nepravde.
Iako su razvijene zemlje godinama žmurile na ovu kompleksnu temu, lideri su napravili određeni pomak na ovogodišnjem dvadeset sedmom Klimatskom samitu Ujedinjenih nacija (COP27): tokom novembra u Egiptu dogovoreno je osnivanje fonda za nadoknadu gubitaka i štete od klimatskih promena čija će sredstva biti namenjena za države u razvoju.
Bez obzira na ovaj uspeh, mnogi kažu da je COP27 zapravo mesto umiranja ideje o ograničenju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C zato što su izostale jače obaveze o napuštanju fosilnih goriva.
Nekoliko nedelja kasnije usledio je još jedan bitan sporazum Ujedinjenih nacija, zaključen u Montrealu, samo je ovog puta u fokusu bila priroda: trećina kopna i okeana treba da se zaštiti do kraja decenije na globalnom nivou.
Trenutno je pod zaštitom 17% kopnenih i 10% morskih područja. Cilj povećanja jeste da se preokrene aktuelni trend nestanka biodiverziteta.
Kako je ovo još jedna veoma značajna kriza, njeno ublažavanje se smatra misijom koja je ekvivalentna zauzdavanju globalnog zagrevanja. Zbog toga se sporazum Kunming-Montreal o spašavanju prirode poredi sa Pariskim.
Da li ste znali da je upravo od ove godine zdrava, čista i održiva životna sredina zapravo vaše ljudsko pravo? Ujedinjene nacije izglasale su ovu rezoluciju 28. jula u Njujorku – a među 161 državom koja se opredelila za usvajanje ove odluke našla se i Srbija.
Ironija je da je svet istog dana potrošio sve resurse koje Zemlja može da regeneriše u toku godinu dana i da smo tako 209. dana 2022. ušli u ekološki dug – te da nismo bili ništa više štedljivi nego u prošlosti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Vraćamo se na početak!
Naposletku, ne smemo da izostavimo da pomenemo sam početak godine koji je oblikovao mnoge buduće političke odluke – pre svega na nivou Evropske unije (EU), ali i uslovio kretanje cena energenata. U februaru 2022. počeo je rat u Ukrajini.
Brige o energetskoj sigurnosti, pod uticajem sukoba, motivisale su zemlje da načine zaokret ka zelenoj energiji poput sunca i vetra kako bi smanjile zavisnost od uvoza fosilnih goriva iz Rusije čije su cene dramatično skočile. Pored toga, pooštrene su i ambicije u borbi sa klimatskim promenama.
Iz tog razloga EU je donela niz propisa kojima se omogućava razvoj obnovljivih izvora kao što je ubrzavanje procesa izdavanja dozvola za ove zelene projekte.
Pored toga, Evropska komisija je, u sklopu plana REPowerEU, predložila da do kraja decenije udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji u zemljama članicama dostigne 45% što je za samo 5% više od aktuelnog cilja. Ovo bi EU omogućilo uštede za uvoz gasa od 200 milijardi evra od 2025. do 2030, proračunao je nezavisni istraživački centar Ember.
Čista energija već pruža nezanemarljivo finansijsko olakšanje za zemlje članice. Naime, prema ranijem izveštaju Embera, zahvaljujući solarnim elektranama od maja do avgusta ove godine EU je izbegla uvoz 20 milijardi kubnih metara gasa što je ekvivalentno uštedi 29 milijardi evra.
Aktuelna energetska kriza takođe je doprinela procvatu obnovljivih izvora, stoga eksperti iz Međunarodne agencije za energetiku (IEA) u svom najnovijem pregledu obnovljivih izvora prognoziraju da će do 2027. njihov kapacitet, globalno, da se duplira.
Tako bi, prema projekcijama, čovečanstvo u samo pet godina proširilo kapacitete obnovljivih izvora jednako kao u protekle dve decenije. U periodu od 2022. do 2027. očekuje se novih 2.400 gigavata, što je ekvivalentno kapacitetu obnovljivih izvora kojim trenutno raspolaže Kina.
Na kraju krajeva, jasno je da priča o borbi protiv klimatskih promena nije crno-bela: svaki iskorak može da bude još veći, ali za to je potrebna odlučnost vladajućih i novac. Sa druge strane, nedelovanje je u ovoj jednačini još i skuplja rabota.
Uprkos tome što je čovečanstvo moglo da postavi još snažnije temelje za očuvanje Zemlje za buduće generacije tokom 2022, svet je bio usmeren na različita polja delovanja, ali ono što je verovatno najbitnije nas tek čeka – prelazak sa reči na dela.
Ove godine imali smo priliku da razgovaramo sa priznatim ekspertima sa našeg područja koji rade u inostranstvu i ovako ili onako doprinose spašavanju naše planete – oni su nam predstavili svoje sjajne projekte: od pionirskog startapa za reciklažu baterija u Evropi preko Solarnog kalkulatora do ultratankih solarnih ćelija, a mi smo njih predstavili vama.
Procenjuje se da će do kraja decenije težina odbačenih litijum-jonskih baterija na našem kontinentu iznositi jedan milion tona, stoga je neophodno da se pronađu načini za ponovnu upotrebu kritičnih materijala – od litijuma do nikla. Startap tozero, sa sedištem u Berlinu, nudi svoje jedinstveno rešenje za reciklažu baterija koje je već privuklo investiciju od 3,5 miliona evra. Više o njemu rekla nam je osnivačica startapa Ksenija Milićević Nojman.
Sa Milenom Milosavljević pričali smo o Solarnom kalkulatoru, platformi koja vam daje okvirne procene za projekat izgradnje solarne elektrane na vašem krovu. Posle završenog Elektrotehničkog fakulteta, Milosavljević se dugi niz godina bavila razvojem zelene energije na evropskom kontinentu, najpre iz Beograda, a danas iz Frankfurta. Ipak, to je nije dovoljno ispunjavalo. „Bilo mi je teško da znam da radim na projektima dekarbonizacije u okviru Evrope, a u Srbiji svaki drugi dan – najzagađeniji dan”, otkrila nam je sagovornica. Sa tim na umu je i osmislila Solarni kalkulator.
„Voleo bih da moj bankovni račun godišnje raste istom brzinom kao solarna energija”, kazao nam je na početku razgovora Vladimir Bulović, profesor na prestižnom Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) i nagrađivani svetski naučnik poreklom iz Srbije. Međutim, razvoj solara je i dalje nedovoljno brz. Bulović želi da sa svojim timom doprinese ubrzanju klimatske akcije – razvio je ultratanke solarne ćelije, sto puta lakše od konvencionalnih solarnih panela, čija je instalacija jednostavna poput odmotavanja tepiha po podu.
