UN: Zdrava, čista i održiva životna sredina je ljudsko pravo

Pored toga što je zdravu, čistu i održivu životnu sredinu proglasio ljudskim pravom, Savet UN-a za ljudska prava je takođe odlučio da postavi specijalnog izvestioca za klimatske promene i ljudska prava.

13/10/2021 autorka: Jelena Kozbašić
0 izvor: United Nations

Pogledajte oko sebe. Kakvo je okruženje u kom živite? Da li vam je bliže divlja deponija ili šuma? Kakav je kvalitet vazduha koji udišete? Da li imate pristup pijaćoj vodi? Jeste li izloženi hemijskom zagađenju? Odakle dolazi meso koje jedete? Da li se u vašoj okolini, bez potrebnih dozvola, gradi MHE ili fabrika guma? Jeste li izloženi intenzivnijim sušama nego vaši roditelji? Da li ste u prethodnoj godini učestvovali na nekom ekološkom protestu?

Brojni aktivisti i eksperti već decenijama zalažu se za to da se zdrava životna sredina uvrsti među ljudska prava, a Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je prošle nedelje konačno prihvatio njihove apele.

Život u čistoj i održivoj životnoj sredini po prvi put je proglašen ljudskim pravom 8. oktobra 2021. godine kroz Rezoluciju 48/13. Tekst, koji su predložili Kostarika, Maldivi, Maroko, Slovenija i Švajcarska, usvojen je sa 43 glasa „za” i 4 uzdržana (Rusija, Indija, Kina, Japan). 

Istovremeno, kroz Rezoluciju 48/14, Savet je povećao fokus na klimatske promene odlučivši da postavi specijalnog izvestioca. Rusija je bila protiv ove rezolucije, dok su Kina, Eritreja, Indija i Japan bili uzdržani.

„Savet za ljudska prava prepoznao je ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu radi zaštite ljudi i planete – vazduha koji udišemo, vode koju pijemo i hrane koju jedemo. Dodatno, to je uradio kako bi zaštitio i prirodne sisteme koji su osnovni preduslov života svih ljudi gde god da žive”, rekla je tim povodom visoka komesarka za ljudska prava, Mišel Bačelet. 

Bačalet je opisala zagađenje, gubitak prirode i klimatske promene kao najveći izazov našeg doba u oblasti ljudskih prava. „Moramo da iskoristimo ovaj trenutak kako bismo prenebregnuli varljivo razdvajanje aktivnosti za zaštitu životne sredine i zaštite ljudskih prava. Previše je jasno da ova dva cilja ne mogu da budu ostvarena jedan bez drugog, te stoga treba da osiguramo uravnotežen pristup održivom razvoju zasnovan na ljudskim pravima”, kazala je ona.

Rezolucija ističe da uništavanje životne sredine i klimatske promene pogađaju milione ljudi na globalnom nivou i da se na najvećem udaru nalaze ugrožene kategorije stanovništva

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

„Kako bismo osigurali da rezolucija o pravu na zdravu životnu sredinu služi kao odskočna daska za transformativne ekonomske, društvene i ekološke politike koje će štititi ljude i prirodu, neophodno je odlučno delovanje”, zaključila je visoka komesarka za ljudska prava.

Izveštaj Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i ljudskim pravima iz 2018. godine navodi da bi formalizacija ljudskog prava na životnu sredinu pojačala regionalno i nacionalno delovanje po tom pitanju. Ovo bi rezultovalo brojnim koristima kao što su jačanje zakona i politika u toj oblasti i poboljšanje njihovog sprovođenja, povećanje učešća javnosti u donošenju odluka vezanih za životnu sredinu, smanjenje nepravde i unapređenje ekoloških performansi.

Dodatni korak napred – postavljanje specijalnog izvestioca za klimatske promene i ljudska prava

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je odlučio je imenuje i specijalnog izvestioca zaduženog za klimatske promene i ljudska prava. On bi trebalo da pruži sistematizovanu i sveobuhvatnu perspektivu na klimatske promene i podigne svest i razumevanje međunarodne zajednice na temu isprepletanosti ljudskih prava, zdrave životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

Među odgovornostima specijalnog izvestioca, tokom trogodišnjeg mandata, biće: identifikovanje i proučavanje štetnosti klimatskih promena na potpuno uživanje ljudskih prava, davanje smernica državama kako da pristupe prilagođavanju i ublažavanju klimatskih promena na temelju ljudskih prava i bliska saradnja i podrška različitim državama u skladu sa njihovim specifičnim nacionalnim teškoćama na ovom polju.

S obzirom na to da je država iz koje dolazi posebno pogođena razornim uticajem klimatskih promena, ambasadorka Maršalskih Ostrva u Ujedinjenim nacijama, Dorin de Brum, izjavila je sledeće: „Odluka Saveta predstavlja priliku za nas, koji se nalazimo na prvoj liniji fronta protiv klimatskih promena, da se nosimo sa zabrinjavajućim egzistencijalnim pretnjama”.

De Brum smatra da će specijalni izvestilac imati ključni zadatak da, pored uticaja klime, razmotri i odgovarajuće klimatske politike, kao i da pomogne državama da sarađuju i budu ambicioznije u odgovoru na klimatsku uzbunu.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR