Foto: Flickr / UNclimatechange / CC BY-NC-SA 2.0
Danas, 30. novembra, u Dubaiju počinje Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP), najvažniji godišnji skup vlada, civilnog društva i industrije kada je u pitanju zauzdavanje globalnog zagrevanja, a koji će trajati dve nedelje.
Ovakvi sastanci organizuju se svake godine počev od 1995. kada je prvi COP upriličen u Berlinu. Do sada su se konferencije održavale u gradovima poput Buenos Airesa, Marakeša, Nju Delhija, Kankuna i Glazgova.
Ipak, ovogodišnji, 28. po redu, samit (COP28) dešava se u odlučujućem momentu za klimatsku akciju i nosi neke sopstvene specifičnosti, od mesta do okolnosti održavanja.
Ove godine domaćin konferencije, kojom se kroji budućnost borbe protiv klimatskih promena, jesu Ujedinjeni Arapski Emirati – jedan od deset najvećih svetskih proizvođača nafte. Dok se na njenom čelu, kao predsednik konferencije, našao Sultan Al Džaber, izvršni direktor Nacionalne naftne kompanije iz Abu Dabija (ADNOC).
Samo 13 dana pre početka događaja, 17. novembra, svet je zabeležio prvi dan koji je bio za 2 °C topliji od predindustrijskog proseka, što predstavlja privremeno prekoračenje gornje granice porasta temperature iz Pariskog sporazuma koje je izazvano sagorevanjem nafte, gasa i uglja.
Ali ovo je samo jedno od dešavanja iz 2023. koje bi trebalo da alarmira učesnike COP-a na to da ambiciozna klimatska akcija više ne sme da se odlaže. Nakon rekordno toplih juna, jula, avgusta, septembra i oktobra, veoma je izvesno da će i 2023. biti najtoplija koju je čovečanstvo ikada zabeležilo.
Iako se u Dubaiju očekuju predsednici i premijeri iz preko 160 država, uključujući i Aleksandra Vučića, i po prvi put na samitu trebalo je da učestvuje i papa – izostaju dva bitna imena: američki predsednik Džo Bajden i kineski predsednik Si Đinping.
Sa druge strane, COP28 mogao bi da rezultuje donošenjem jednog ključnog sporazuma za zaustavljanje porasta temperature na 1,5 °C koji su inicirale Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Reč je o utrostručenju kapaciteta obnovljivih izvora do kraja decenije.
Povrh toga, pregovarači bi trebalo da se usaglase oko fonda za gubitke i štetu, koji je namenjen za siromašnije zemlje kako bi se izborile sa klimatskom krizom. O ovoj temi, koja se provlači već godina unazad, pregovaralo se i prošle godine u Šarm el Šeiku, na COP27. Istovremeno, ovo će biti sastanak na kojem će se detaljno pregledati napredak svih država u smanjenju štetnih emisija, koji je prema nalazima Ujedinjenih nacija, na globalnom nivou – veliki, ali nedovoljan za ostvarenje ciljeva iz Pariza.
Velika je verovatnoća da se COP28 dešava u najtoplijoj godini ikada zabeleženoj na Zemlji, a sa skupa izostaju Džo Bajden i Si Đinping
Ovu godinu su bez sumnje obeležile vrućine širom sveta – padali su temperaturni rekordi i događali su se zabrinjavajući presedani, među kojima je i prva oktobarska tropska noć u Beogradu otkako se vodi evidencija.
Kako pokazuju podaci, vrlo je izvesno da se COP28 održava u globalnoj najtoplijoj godini u dosadašnjoj istoriji merenja koja bi, prema analizi medija Carbon Brief, mogla da bude i do 1,53 °C toplija u odnosu na predindustrijsko doba.
U ovoj delikatnoj situaciji za Zemlju, pionirsko učešće na COP-u najavio je i papa, ali ga je u poslednjem trenutku otkazao zbog bolesti i saveta doktora. Papa Franja je već nekoliko puta pozvao na napuštanje fosilnih goriva, a očekivalo se da slične poruke pošalje i u Dubaiju.
„U pitanju je naša budućnost, budućnost naše dece i naših unuka”, kazao je poglavar Katoličke crkve u jednom intervjuu. „Potrebno je malo odgovornosti.”
Ujedinjeni Arapski Emirati ugostiće preko 70 hiljada delegata. Poređenja radi, to je broj ljudi koji naseljava šire područje Požarevca, i očekuje se da COP28 bude jedan od najposećenijih do sada.
Pošto se borba protiv klimatskih promena kotira visoko na njegovoj političkoj agendi, američki predsednik Džo Bajden je, otkako je stupio na vlast, bio redovan posetilac COP-ova, održanih 2021. i 2022.
Međutim, izgleda da to neće biti slučaj i ove godine. Kako pokazuje raspored dešavanja u Beloj kući, a piše CNN, Bajden će odsustvovati sa otvaranja COP28 i za sada nije jasno da li se planira njegovo onlajn uključenje u toku konferencije. Objašnjenje bi, prema pisanju Gardijana, moglo da leži u njegovom balansiranju između rata na Bliskom istoku i predsedničke trke koja bi trebalo da se zahukta početkom naredne godine.
Umesto Bajdena, delegacija Sjedinjenih Američkih Država uključuje druge vodeće političke zvaničnike poput specijalnog izaslanika Džona Kerija i nacionalnog savetnika za klimu Alija Zaidija.
Sa COP-a 2023. izostaje i lider najvećeg svetskog emitera ugljen-dioksida, ali i predvodnika energetske tranzicije, Kine – Si Đinping. Uprkos tome što ova nacija trenutno emituje rekordne količine gasa koji zagreva atmosferu, istovremeno pravi i ogromne iskorake u širenju kapaciteta obnovljivih izvora.
Kada je reč o našoj zemlji, na preliminarnoj listi govornika sa najvišeg nivoa nalazi se predsednik Aleksandar Vučić. Nasuprot Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, Srbija se tako našla na spisku ukupno 167 zemalja koje u Dubai šalju predsednike ili premijere. Na sastancima u sklopu samita učestvovaće delegacija Ministarstva zaštite životne sredine.
Optužbe na račun predsedništva COP28: Klimatske razgovore hteli da iskoriste za sklapanje dogovora o fosilnim gorivima
Ruku pod ruku sa predstavnicima 197 nacija i Evropske unije, inače potpisnica Konvencije o klimatskim promenama, skupu će prisustvovati i predstavnici biznis i finansijskog sektora, mladi aktivisti i starosedelačke zajednice, ali i lobisti za prljave energente.
Nedavni izveštaj otkriva da su se delegati povezani sa najzagađujućim naftnim i gasnim kompanijama, na klimatskim razgovorima, predvođenim Ujedinjenim nacijama, pojavili preko 7.200 puta u protekle dve decenije.
Na COP28, industrija fosilnih goriva zastupljena je i na rukovodećim pozicijama. Konferencijom predsedava Sultan Al Džaber, koji je inače izvršni direktor Nacionalne naftne kompanije iz Abu Dabija (ADNOC) i ministar industrije i napredne tehnologije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
S obzirom na ključni doprinos prljavih energenata globalnom zagrevanju, može se čuti da su ove uloge Al Džabera međusobno suprotstavljene, a kritike dolaze čak i iz političkih krugova. Uprkos svojoj povezanosti sa zagađivačima, predsednik COP28 Al Džaber takođe je i na čelu kompanije koja se bavi razvojem obnovljivih izvora, Masdar, i zagovornik je klimatske akcije.
„Sada više nego ikada treba da se ujedinimo kada je reč o klimi i da pošaljemo jasnu poruku nade, poruku solidarnosti, stabilnosti i napretka”, naglasio je on na ceremoniji upriličenoj pred otvaranje samita u Dubaiju.
Bez obzira na ovakve reči, ostaje pitanje da li su sami Ujedinjeni Arapski Emirati spremni da se odreknu nafte u korist održivog razvoja.
Uvidi u procurele dokumente, o kojima je izveštavao BBC, otkriva da su domaćini skupa planirali da iskoriste svoju poziciju kako bi sa 15 nacija diskutovali o fosilnim gorivima. Jedna od navedenih tačaka razgovora Ujedinjenih Arapskih Emirata sa Kinom tiče se potencijala za razvoj tečnog prirodnog gasa u Mozambiku, Kanadi i Australiji – uprkos naučnim upozorenjima da bi širenje ovakve infrastrukture ugrozilo realizaciju Pariskog sporazuma, prema kojem porast temperature treba ograniči znatno ispod 2 °C, a idealno na 1,5 °C.
U međuvremenu, Sultan Al Džaber je demantovao ove navode.
U svetlu optužbi, predsedništvo COP-a u Dubaiju biće pod velikim pritiskom da napravi značajne iskorake na putu ka karbonskoj neutralnosti – a jedan od sporazuma koji bi mogli da budu od suštinske važnosti za takav poduhvat jeste i globalno uvećanje obnovljivih izvora za tri puta do 2030.
Od utrostručenja obnovljivih izvora do fonda za gubitke i štetu, ovo su glavne teme COP28
Kako je ranije ove godine saopštila Međunarodna agencija za energetiku (IEA), energetska tranzicija treba ozbiljno da se ubrza da bismo sredinom veka dostigli neto nulte emisije – do kraja decenije, globalni kapaciteti obnovljivih izvora treba da se uvećaju sa aktuelnih 3.600 gigavata (2022) na 11.000 gigavata, odnosno da se utrostruče.
Upravo je neophodno utrostručenje obnovljivih izvora okosnica dogovora, postignutog neposredno pred COP28 na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Plan o proširenju podržalo je preko 60 država i on bi mogao da se nađe među finalnim ishodima iz Dubaija.
Najavljuje se i sporazum o smanjenju štetnih emisija iz sektora hlađenja za 68% do 2050. Ali pošto na planeti koje se zagreva rastu naše potrebe za rashlađivanjem, ostaje pitanje koliko je ovo realan zahtev.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sam Sultan Al Džaber pozvao je na „snažne rezultate” u sklopu COP28 uprkos tome što nije dao mnogo naznaka o tome kako će tok samita izgledati.
Svakako goruće pitanje moglo bi da bude pokretanje dugoočekivanog fonda za gubitke i štetu namenjenog siromašnim zemljama na udaru klimatskih promena. Uprkos tome što je konsenzus ovim povodom postignut početkom novembra, on je i dalje na staklenim nogama – a njegovo urušavanje moglo bi da povuče sa sobom i ostale planove. Problematično je i to koliko bi takav sporazum zapravo bio efikasan: najveći zagađivači kroz istoriju ne bi bili obavezni da doprinesu fondu, već se razvijene zemlje i ostali samo „pozivaju” na to – samim tim, priliv novca je upitan, kao i to koliko bi sredstva bila dostupna za najugroženije zajednice.
Ova opreznost je delimično rezultat prekršenih obećanja iz prošlosti. Na Samitu o klimatskih promenama 2009. godine, zemlje sa visokim dohotkom su se obavezale da će do 2020. obezbediti 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogle zemljama sa niskim dohotkom da se dekarbonizuju i prilagode na posledice rastućih temperatura. U tom naumu nisu uspele u dogovorenom vremenskom okviru, već tek prošle godine, sugerišu preliminarni podaci.
Naposletku, bez obzira na to da li na COP28 gledamo kroz ružičaste naočare ili ispunjeni gorkim ukusom pesimizma, događaji poput ovog jesu neizmerno bitni za to kako će Zemlja izgledati – i sav progres koji smo ostvarili do sada, njihov je plod.
Pre Pariskog sporazuma, planeta je bila na putu da se zagreje preko 4 °C do 2100. Zahvaljujući pomacima koje smo od tada napravili, zaputili smo se ka zagrevanju između 2 i 3 °C.
A sudeći prema skorašnjoj analizi, izgleda da nam se bliži i vrhunac štetnih emisija, nakon koga će količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte krenuti da pada. Ono što ne sme da padne jesu naš entuzijazam i ambicije koji se tiču klimatske akcije, a njihov dobar indikator biće dogovori sa COP-a u Dubaiju.
